Emerson je rekao da ono što činimo govori toliko glasno o nama da ljudi najčešće i ne čuju ono što govorimo. A istraživanja to i potvrđuju 🙂
Naime, 93 odsto utiska koji kreiramo o drugima posledica je uticaja neverbalnih znakova komunikacije, a samo sedam odsto je uticaj onoga što izgovaramo.
Način na koji gestikuliramo rukama, stojimo, krećemo se u prostoru, gledamo sagovornike, diramo nos, pomeramo kosu – boji percepciju drugih ljudi o nama, a utisak koji kreiraju se najčešće formira u prvih četiri minuta interakcije.
Postoji više od 250000 neverbalnih znakova, a njihovo delovanje na našu percepciju je najčešće subliminalno i van svesne kontrole. Mnogi teoretičari komunikacije bave se analizom neverbalnih znakova i njihovim značajem u svakodnevnom životu, a još više u poslovnoj komunikaciji.
Poverenje, koje je ključni segment komunikacije i cilj po sebi, se kreira najviše pod uticajem neverbalne komunikacije. Da li nekom verujemo ili ne, manje odlučujemo na osnovu onoga što govori, a mnogo više na osnovu načina na koji govori – krije dlanove, gleda u stranu, okreće se od nas, lomi prste, češe nos… 🙂
Zanimljiv je nedostatak najdominantnijeg vida komunikacije – neverbalne komunikacije u najzastupljenijem vidu komunikacije – digitalnoj komunikaciji. Kako onda komuniciramo emocije u pisanom obliku vrlo intenzivne i frekventne digitalne komunikacije? I kako gradimo odnos poverenja?
Mislim da nam emotikoni puno pomažu u tome. Šta mislite vi?
