Digitalna era je, sada već davno, počela. Niko ne može sa apsolutnom sigurnošću da tvrdi gde će nas nove tehnologije odvesti i na koji način će uticati na naše ponašanje, percepciju i proces donošenja odluka, ali jedno je sigurno – proces digitalizacije je nepovratan i nema nazad.
Kažu stručnjaci da će za nekoliko godina biti potpuno nezamislivo da neko nema obrazovanje iz oblasti digitalnih komunikacija. Nove tehnologije su postale neminovnost, gotovo modni trend i uspele su da digitalizuju i infiltriraju se u u sve segmente svakodnevnog života i umetnosti. Ne možemo zamisliti svet u kom pop zvezda ili političar nemaju Tviter profil, u kom je modni brend bez Fejsbuk stranice, svet u kome izložbu u Metropolitanu ne možete da pronađete na Google-u.
Digitalna revolucija se dešava u istom trenutku svuda u svetu i svi koji koristimo internet i društvene mreže, imamo tu privilegiju da u njoj učestvujemo, da kreiramo tendencije i budućnost. A internet koristimo (skoro) svi. Samo na Balkanu od skoro 20 miliona ljudi koji tu žive – internet koristi čak 18 miliona nas. Ako izuzmemo decu, jasno je da je procenat onih koji koriste internet među populacijom od 15 do 75 godina starosti jako visok. Takođe, više od 15 miliona ljudi sa ovih prostora ima Fejsbuk profil. A malo je poznato da je najveći broj onih koji pristupaju ovoj društvenoj mreži da bi iskoristili sve njene bazične kvalitete – povezivanje sa dragim ljudima, razmenu sadržaja i laku i dvosmernu komunikacija – među populacijom starijih od 60 godina.
I to nije slučajno. Pričamo o ciljnoj grupi koju čine ljudi koji su posvećeni svojoj deci i unucima, sa kojima žele da komuniciraju, da prate šta im se u životima dešava. A da li postoji bolji način za to od društvenih medija – Fejsbuka, Tvitera, Instagrama. Tu su informacije o tome gde putuju, kako im ide u školama i na fakultetima, koliko su zadovoljni novim i starim poslovima, kako im ide u ljubavi, kako im rastu deca, a deci zubići… Tu su odgovori na sva pitanja. Dakle, najnormalnija je stvar da budu tamo gde su njihovi dragi i da koriste komunikacijsku platformu koja poštuje novi način života i koja je brza, dinamična, fleksibilna, informativna…
Ukoliko se koriste na pravi način, društvene mreže su neiscrpan resurs korisnih informacija. A čini se da ljudi sa iskustvom itekako znaju da prepoznaju šta vredi. Stariji korisnici Fejsbuka i Tvitera se interesuju za zdravstvo, putovanja, kozmetiku… Jako ih zanimaju nove vesti, sve informacije o penziji, popustima, kreditima, štednji. Njihovu posvećenost deci i unucima dokazuje i informacija da su jako radoznali u vezi sa proizvodima za decu. Interesuju ih knjige i časopisi, informacije o hrani i piću, receptima, opremanju doma i pokućstva.
I baš zbog svega ovoga, jasno je zašto su društvene mreže postale tako važan deo naših života – one odgovaraju svim našim potrebama, a niko nas ne tretira kao puke konzumente informacija, već nam je omogućeno da sami tražimo sadržaje koji nas zanimaju i koji nam trebaju. A ukoliko nema sadržaja koji na pravi način zadovoljava naše kriterijume – uvek smo prozvani da ga sami kreiramo. Društveni mediji su definitivno jedan od najsnažnijih društvenih fenomena, a ono što im daje tu i toliku snagu smo upravo mi, korisnici i kreatori sadržaja na njima.
